(Znam da više nije naročito aktuelno, ali Bane to tako lepo opiše da bude svima jasno. Jebeš novinare…
Zoran Stanković)
Ovih dana je konačno razrešena misterija koja već neko vreme muči i izjeda zaposlene u borskoj biblioteci. Radi se, naime, o neuobičajeno velikom rasturu knjiga, utvrđenom na prethodnom vanrednom popisu. Čak je i sam taj popis urađen upravo jer je primećeno da nedostaju neke vredne knjige, a koje bi po evidenciji morale da su na broju. Dakle, nisu bile rashodovane, nisu bile na čitanju, ali nisu bile ni na policama. Spomenuti popis je pokazao da je netragom nestalo blizu dve hiljade knjiga. U prethodnih godinu ipo dana! Nije reč o knjigama koje su pocepane ili nisu vraćene, već o onima koje bi po evidenciji trebalo da su na policama, ali nisu. O knjigama, upotrebimo dakle prostu dedukciju, koje su ukradene. Prethodna iskustva kažu da je uobičajeno da se sa polica jedne ovakve biblioteke otuđi stotinak primeraka godišnje. Radi se obično o adolescentima, kojima je tako nešto bukvalno normalna faza u odrastanju (na selu klinci oberu komšijinu voćku, iako imaju sto svojih; u gradu je to čokoladica iz samousluge ili knjiga iz biblioteke) ili odraslim osobama kojima je neka od knjiga posebno draga ili potrebna, a nemaju drugi način da dođu do nje. Ovoga puta, broj nedostajućih knjiga je jasno ukazivao da je reč o nečemu drugom, mnogo većem. Onda s neko setio da je i na prošlom redovnom popisu broj nedostajućih knjiga bio veći nego inače.
Nadležni u biblioteci su o svemu obavestili SUP, podneli krivičnu prijavu, ali se ništa nije dešavalo. Prosto niko nije znao šta u jednom ovakvom slučaju da preduzme. Ovde je važno napomenuti da je naša biblioteka NARODNA, što podrazumeva slobodan pristup čitalaca svim knjigama, osim onima iz posebnog fonda, što potencijalnom kradljivcu prilično olakšava posao. Međutim, nestajale su i knjige iz tog fonda, vredne i retke, knjige koje se više ne mogu nigde kupiti. I to je čak rodilo sumnju da se krađa vrši organizovano, uz moguće učešće nekog insajdera, i da knjige završavaju u rukama kolekcionara za debelu nadoknadu.
Kako zvanični organi nisu ništa uradili, radnici biblioteke su se samoorganizovali i počeli da prate korisnike koji se duže i češće zadržavaju među policama. Rezultat je ubrzo stigao: lopov je uhvaćen dok je trpao knjige u pantalone! Radilo se o redovnom članu i svakodnevnom posetiocu biblioteke, po imenu Bora. Hitno je pozvana milicija i na zahtev bibliotekara izdejstvovan je nalog za pretres stana uhvaćenog korisnika. A tamo ih je sačekalo još veće iznenađenje: U dvosobnom stanu u potkrovlju pronađeno je PREKO TRI HILJADE UKRADENIH KNJIGA, mahom iz borske, ali takođe i iz biblioteke u Boljevcu. U stanu je, osim knjiga, pronađeno i dosta raznih drugih drangulija – kutija od cigareta, kamenja, papira i slično. Bora knjige nije prodavao, većinu njih svakako nije ni čitao (radi se inače o pasioniranom ljubitelju epske fantastike, dok su ukradene knjige pripadale svim mogućim žanrovima); jasno je, naprotiv, da je imao opsesivnu želju za sakupljanjem različitih stvari, a knjige su bile izgleda u središtu te potrebe.
Posebno je pitanje kako je jedan čovek uspeo da u periodu od par godina iznese toliko knjiga iz biblioteke? Jer, kada se preračuna, to je oko hiljadu primeraka godišnje, ili PET KNJIGA SVAKOG RADNOG DANA?
Radi se, naime, o tome da su Boru bibliotekari smatrali za velikog ljubitelja knjiga, malo čudnog, ali bezazlenog i bezopasnog u svakom pogledu. Osim toga, kažu da nije preterano obraćao pažnju na higijenu, pa bi svi ostali, kako zaposleni, tako i ostali posetioci, gledali da se što pre udalje od njega. Šta se iz toga izrodilo – videlo se na kraju.
Na kraju je ipak najvažnije to da će knjige biti vraćene na police.
Aktuelnost: 2% [?]
